Први дан у биоскопу Мила је данас први пут на послу. Ради у малом биоскопу код своје куће. За столом су карте, новац и кокице. Први филм почиње за двадесет минута. Вук, њен шеф, стоји поред врата. Он зна сваки филм готово напамет. Лука ради са Милом и продаје кокице. „Добро, Мила, шта прво радиш?“ пита Вук. „Кажем здраво и дам карту“, каже Мила. „Ако неко жели две карте?“ „Дам две карте и узмем новац.“ „Одлично. Ако нема довољно новца?“ Мила погледа Луку, али Лука ћути. „Онда не дам две карте“, каже она. „Тачно. Немој да гледаш Луку.“ „Нисам га гледала“, каже Мила. „Јеси“, каже Лука. „Баш дуго.“ Мила брзо среди карте на столу. Вук само погледа на сат. Прва жена долази до стола. „Добро вече. Желим једну карту.“ „Добро вече. Који филм желите?“ пита Мила. „Онај нови, са великим псом.“ Вук одмах каже: „Пас се враћа кући.“ „Немојте рећи шта се после дешава“, каже жена. „Нећу“, каже Вук. „Знам цео филм.“ Жена узме карту и брзо оде унутра. „Добро, Мила, шта сада радиш?“ пита Вук. „Кажем здраво и дам карту“, каже Мила. „Ако неко пита како се филм завршава?“ „Не кажем ништа.“ „Одлично. То је мој проблем.“ Лука се насмеје и да Мили кокице. „Једи мало. Ниси ништа јела.“ „Хвала“, каже Мила. „Али ово није моје.“ „Сада јесте“, каже Лука. Други човек долази са малим сином. „Две карте за филм о брзом ауту.“ „Наравно“, каже Мила. „То је осам стотина.“ Човек даје новац, а Мила броји. Она му даје карте и сто динара. „Чекај“, каже Вук. „Треба да вратиш двеста.“ Мила поново броји новац. „Извините. Ево још сто динара.“ „Први дан?“ пита човек. „Први сат“, каже Мила. „Онда је добро“, каже човек и улази. „Добро, Мила, шта сада радиш?“ пита Вук. „Кажем здраво, дам карту и добро бројим.“ „А Луку не гледаш?“ пита Вук. „То није део посла“, каже Мила. „Може бити после посла“, каже Лука. Мила држи новац, али не броји. „После посла имам времена.“ Вук отвори врата сале. Изнутра се чује почетак филма. „Ову сцену волим“, каже Вук. „Сада ће он рећи: Не иди без мене.“ Из сале човек каже: „Не иди без мене.“ Лука погледа Милу. „Хоћеш ли после на сок?“ Мила му да малу кутију кокица. „Не иди без мене.“