Милина тезга Мила је на пијаци од раног јутра. Данас први пут продаје сама. Њена мајка је код куће. Мила има хлеб, сир, јабуке и парадајз. Новац јој треба за кућу. Тезга је мала, али је све на свом месту. „Добро јутро, Мила“, каже жена. „Добро јутро, Јелена. Као увек?“ „Као увек. Сир и три јабуке.“ Мила ставља сир у кесу. Затим бира три јабуке. Јелена даје новац и одмах одлази. „Хвала, Јелена.“ „Видимо се сутра.“ После Јелене долази човек са малом торбом. „Здраво, Мила. Имаш ли хлеб?“ „Имам. Један хлеб?“ „Један хлеб и мало сира.“ „Као јуче?“ „Као јуче.“ Мила му даје хлеб и сир. Човек гледа новац у руци. Има мало новца. „Може ли мање сира?“ „Може. Ставићу мање.“ „Хвала.“ „Нема на чему.“ Човек одлази. Мила гледа његова леђа. Затим гледа свој новац. Није га било много. Долази жена са дететом. „Мила, имаш ли парадајз?“ „Имам. Колико желиш?“ „Два парадајза и једну јабуку.“ Дете гледа јабуке. „Мама, могу ли још једну?“ „Немамо више новца.“ Мила узима још једну јабуку. „Ево, узми.“ „Не могу“, каже жена. „Можеш. Данас можеш.“ Жена узима јабуку и тихо каже хвала. Дете држи јабуку обе руке. Мила поново слаже јабуке. Једна јабука пада на земљу. Она је подиже и ставља са стране. Тада долази нов човек. Мила га не зна. Он гледа хлеб, па сир, па новац. „Добар дан. Шта имаш?“ „Имам хлеб, сир, јабуке и парадајз.“ „Колико кошта сир?“ „Оволико.“ Мила показује цену. Човек дуго гледа. „Може ли мање?“ „Може. Колико ти треба?“ „Само мало.“ Мила ставља мало сира у кесу. „А хлеб?“ „И хлеб.“ „Као човек од малопре?“ „Да, као он.“ Мила га погледа. Он јој додаје новац. „Ја сам његов син“, каже човек. „Знам“, каже Мила. „Ти си увек са њим.“ „Данас сам сам.“ „Данас јеси.“ Он узима кесу. У њој су хлеб и сир. „Видимо се сутра, Мила.“ „Видимо се сутра.“ Мила гледа своју малу тезгу. Јелена се враћа по још три јабуке.