Пијаца Марија је у Нишу. Има малу кухињу. Вечерас код ње долази жена из суседне куће. Место се ускоро затвара. Марија зна само мало речи. Има мало новца. Има једну кесу. На столу је сир. Марија види сир. Она жели сир за вече. Марија приђе столу. За столом стоји човек. Он продаје храну. „Добро вече“, каже он. „Здраво“, каже Марија. Она покаже на сир. „Ово?“ пита човек. „Да, молим“, каже Марија. Човек јој даје чашу воде. Марија гледа чашу. Она каже: „Не.“ Она поново покаже на сир. „Ово?“ пита човек. „Не, не“, каже Марија. „То, молим.“ Човек јој сада даје велику кесу. У кеси су вода, месо и хлеб. Марија стави руку на кесу. Она каже: „Не.“ Човек каже: „Добро. Ово?“ „Не“, каже Марија. „То.“ Она покаже још једном. Показује право на сто. Човек гледа њену руку. Он гледа сто. Он каже: „Ово?“ „Да“, каже Марија. „Да, молим.“ Човек иде до стола. Сам донесе то до ње. Он га подигне руком. „Сир“, каже човек. „Сир.“ Марија слуша. Она каже: „Шир.“ Човек каже: „Добро. Сир.“ Марија каже: „Сир.“ „Да“, каже човек. „Сир.“ Он даје један комад у кесу. Он даје још један комад у кесу. Марија каже: „Један.“ Човек каже: „Не. Два.“ Марија пита: „Колико?“ „Два“, каже човек. „Али новац је за један.“ Марија даје новац. Она каже: „Хвала.“ Човек каже: „Нема везе.“ Марија стави кесу у руку. Она опет каже: „Хвала.“ Иде улицом до куће. Има мало времена. Она гледа кесу. Она каже: „Сир.“ На вратима стоји. Она отвори врата. Каже: „Сир.“ На врху степеница је жена из суседне куће.